KAD MARIJA KRENE U GRAD

Češlja dugu crnu kosu
Pere zube i namešta osmeh
Navlači svilene čarape i podsuknju
Oblači crvni kaput i crnu suknju.

U našem gradu svi su zaljubljeni.
Siromašni i nezaposleni
Osvrću se za njom i dive joj se
Marija,Marija, kako si lepa i svoja.

Zastane pred svakim izlogom
Ogleda se i namesti kosu
Pogleda u svoju torbu
I nastavi dalje.

Vraća se kuči tačno u podne
Da zajedno ručamo
Odmora se od gradske vreve
I čeka da joj napišem pesmu.