Piše: Stefan Simić
– Halo deda mraze, može jedna usluga
– Može, sinko, kaži…
– Treba da kidnapuješ jednu devojku i da mi je isporučiš večeras.
– Uhh, može, nego koju…
– Znaš ti, ehh, proveri u mojoj kartoteci u koju sam zaljubljen…
– Samo da vidim, sekund… Hmm… Uhh…
– Šta je bilo?
– Znaš da je zauzeta?
– Znam – kažem ja – ona je uvek zauzeta.
– Ne to, nego su mi još trojica tražili da uradim to isto… Ti si četvrti.
– Šta ćemo da radimo?
– Hoćeš neku drugu, mnoge su poželele novu ljubav, mogu njih da ti transportujem.
– Želim nju.
– OK ali šta ako ona ne želi tebe.
– Jao, deda, nemoj i ti da mi staješ na muku…
Dva sata kasnije
– Halo sinko, bio si dobar cele godine, dovešću ti je.
– Stvarno?
– Da, da, očekuj je oko ponoći… Nego, slušaj, treba i meni jedna usluga.
– Kaži matori.
– Ako bi hteo da mi smisliš neku priču za moju deda mrazicu, ljuta je što nijednu Novu godinu nismo proveli zajedno, da se iskupim.
– Ma hoću, nema problema, samo mi kaži o čemu?
– O ljubavi, o čemu bi drugom.
– Može, dogovoreno.
Koji minut pre ponoći
– Sinko, otvaraj, stigli smo…
– Izvolite, uđite…
– Vidi koga sam ti doveo, tananana…
– Deda, deda ali to nije ona! Mada ti ni ova uopšte nije loša.
– Uhh, sinko, izvini, mora da sam je pomešao, čekaj minut, pun je autobus.
Deda odlazi do svojih kola, hvata je za ruku i ulazi sa njom
– Stefane – kaže ona – ne mogu da verujem!
– Ne mogu ni ja – odgovoram ushićeno
– Deda mi reče da me čeka čovek mog života. Nisam imala pojma gde me vodi…
– Stvarno – odgovaram – to je i meni rekao, kaže dovodim ti ženu tvog života!
– Nisi imao pojma za ovo?
– Ma ne, ni najmanje. Samo sam ga zamolio da mi donese ono što mi najviše treba…
– Šta si mu tražio?
– Ljubav, rekoh mu – sve imam, osim ljubavi!
– Neverovatno – odgovara ona – i ja sam mu to rekla, samo nisam znala da će kod tebe da me dovede, iskreno, očekivala sam nekog drugog… –
– Koga, majke ti – pitao sam je
– Ehh sad, mnogo pitaš…
Negde oko 5h ujutru zvoni mi telefon
– Halo sinko, deda Mraz kraj telefona
– Hej deda, šta ima?
– Doveo sam ti devojku a šta je sa mojom pričom za deda mrazicu?
– Ovo je ta priča, deda! Tebi je posvećujem u znak zahvalnosti.
– Jel sa srećnim krajem?
– Ako ti kažem ko leži pored mene, znaćeš.
– Ko leži? Jel tvoj pas Žuća?
– Ona, deda, ona, prva zajednička noć, znaš kako to već ide…
– Znam, sinko, znam…
Godinu dana posle, uoči novogodišnje noći
– Halo deda, Stefan je, sećate me se…
– Kako da ne sinko, kaži.
– Hoćeš da kidnapuješ jednu devojku večeras?
– Koju sada, majke ti
– Istu onu.
– Zar nije sa tobom?
– Iskreno, nije, vi ste je vodili još kod trojice a niste mi ni rekli.
– Sinko, ja sam deda mraz, ispunjavam svačije želje a ne samo tvoje.
– Jak si mi ti deda mraz. Šta je sa deda mrazicom?
– I ona ispunjava svačije želje, našla je drugog deda mraza. –
– Moraću i ja, pod hitno…
radio gornji grad 
