Što nije, kako je rekla, produžila porodično stablo

Pre neki dan sam bio na njenom grobu

I video baš to

Kako leži između majke i oca

Koji su je nadživeli

I njihova priča se ne završava sa nekom novom decom

Nego na tom groblju

Početak i kraj svega

Groblje

Kada god čujem pitanje

Gde bi voleo posle smrti

Uvek kažem isto

U ljudima

Nigde više

Ni na nebu, ni u zemlji

Samo u ljudima

Zato ne želim grobno mesto

Samo da fizički nestanem

Bez tog jednog mesta

Gde će da me traže

Samo ono što nema kraja

Nikada nije izgubljeno

A groblja su kraj

Zato sam za kremaciju

A posle u vazduh, more, na planine

Svuda

Samo ne tamo

Gde prividno postojimo

A najmanje nas ima

I sve ono što je ostalo od nas

Godinama i godinama trune

Čemu to

Zarad kakvih običaja, religija, i ne znam čega

Nije humano

Nestaneš, i gotovo

I živiš tamo gde si oživeo za života

U onima kojima si bio drag

Sve dok takvih bude bilo