Čovjeku treba malo ludila

Sada si ispred mene.
Koliko još moraš držati oči zatvorene?
Ako si ti ljubav, a ja to vidim,
onda sam i ja ljubav?
Ona je tebi (trenutno) moje lice.
Koliko još?
Još samo malo.
Još malo,
dok te ne dovedem u novo stanje.
Čovjeku treba malo ludila da bi
ogolio ljubav.
Volim te, ni nalik sebi, lakoćom disanja,
ne znam zašto,
lakoćom leta paperja.
Volim te u sadašnjosti, ne znam zašto.
Osjećam nekušanu čežnju,
koja ulazi u tvoju podstavu,
ali ne kao u svoj plijen.
Sada si pokraj mene, nage u nakani.
Žmiri još malo,
dok ne proizvedeš pahulje,
dok ne zadiviš ruže,
dok ti ne narastu nevini prsti
i
dok ne izradiš kanue od svojih ruku.
Žmiri još malo,
dok ne uskladimo disanje bliskih stranaca.
Sada si nada mnom. Znamo što nam je činiti!
Skinuti bezumno pletivo,
otisnuti se o trampolin i preletjeti planine.
Čovjeku treba malo ludila da bi ovladao
bizarnim fenomenom.
Sada si nada mnom (naizgled, cirkusanticom).
Neću ti tvrditi da imaš krila na letećem trapezu!
Sada smiješ biti ljubav,
sada široko otvori oči!